Nothing left to feel
Nothing more to do
Nothing left to give
Nothing more in you
Nothing else to have or hold
Nothing left, but time to go
Time to go
Years go by
Didn’t really say that much at all
And months just fly
Didn’t ever really touch at all
Weeks always run down
Didn’t really get that close at all
And days, days fall out
Didn’t ever really know at all
And then we’re here in a room too clean and too bright
She stares at you for an hour
You stare into the light
for one last hour in the room
So mean and so white
I stare at her in this room as she stares into the night
Nothing left to feel
Nothing more to do
Nothing left to ask
Nothing more of you
Nothing else to share or show
Nothing left but time to go
In his eyes as we turn no eternity of life
In his eyes as we turn no infinity of why
In his eyes as we turn no beautiful goodbye
In his eyes as we turn… nothing but tears
In his eyes as we turn… nothing but tears
I couldn’t understand too much of what was being said, in a matter of minutes,
peacefully so slow, I had to think to breath,
my heart burst, we moved in silence really slowly away from the world,
as we drove a strange silence, that moment,
nothing will ever be the same, nothing will ever be the same, nothing
will ever be the same
Days fall out
Weeks always run down
Months just fly
Weeks go by
And then we’re here
And then we’re here in a room too clean and too bright
I stare at you for an hour
You stare into the light
For one last hour in the room so mean and so white
You stare at me in this room as I stare into the night
Nothing left to feel
Nothing more to do
Nothing left to take
Nothing more from you
Nothing else to need or know
There’s nothing left at all…but time to go
Prevod pesme
Jutros
Nema više osećanja
Ništa više ne možemo učiniti
Nema se više šta dati
Ničeg više u tebi
Ničeg više za imati ili čuvati
Ništa nije preostalo, sem što je vreme da idemo
Vreme je da idemo
Godine prolaze
Zaista nismo mnogo štošta izgovorili
A meseci prosto lete
Uopšte se nikada nismo stvarno dotakli
Nedelje uvek projure
Uopšte se nismo nešto posebno zbližili
A dani, dani prolaze
Uopšte nikad nismo stvarno znali
A sada smo ovde u nekoj sobi previše čistoj, previše svetloj
Ona sat vremena pilji u tebe
Ti zuriš u svetlo
tokom poslednjeg sata u toj sobi
Tako zloćudnoj i tako jasnoj
Ja zurim u nju u ovoj sobi dok ona zuri u noć
Nema više osećanja
Ništa više ne možemo učiniti
Ništa više pitati
Ništa više od tebe
Ništa više nemamo da podelimo ili pokažemo
Ništa više nije ostalo sem što je vreme da idemo
U njegovim očima, kada se osvrnemo, nema večnosti života
U njegovim očima, kada se osvrnemo, nema večnog zašto
U njegovim očima, kada se osvrnemo, nema prelepog doviđenja
U njegovim očima, kada se osvrnemo… ničega sem suza
U njegovim očima, kada se osvrnemo… ničega sem suza
Nisam razumeo mnogo od onoga što je izrečeno, u sekundi,
mirno, tako polako, morao sam se podsetiti da treba da dišem,
srce mi je puklo, kretali smo se u tišini, stvarno polako, udaljavali se od sveta,
dok smo forsirali neku čudnu tišinu, od tog trenutka,
više ništa neće biti kao pre, ništa više neće biti kao pre, ništa
više neće biti kao pre
Dani prolaze
Nedelje uvek prolete
Meseci prosto lete
Nedelje prolaze
I onda eto nas
I onda evo nas ovde u ovoj sobi previše čistoj i preterano svetloj
Čitav sat u tebe zurim
Ti zuriš u svetlo
Tokom poslednjeg sata u sobi tako zloćudnoj i tako svetloj
Ti zuriš u mene u ovoj sobi dok ja zurim u noć
Nema više osećanja
Ništa više ne možemo učiniti
Nema više ničeg za uzeti
Ništa više od tebe
Ništa više što bi nam trebalo i ništa više što bi trebalo znati
Baš ništa više nije ostalo… samo je vreme da idemo